Jedan od najvažnih faktora za uspešan ribolov i dobar rezultat na takmičarskoj pisti bez sumnje je i hrana za primamu. Recepture i smeše strogo su čuvana tajna ne samo velikih svetskih proizvođača sredstava za primame, već i ribolovaca rekreativaca. U rekreativnom sportskom ribolovu često i gola prekrupa ili živinski koncentrat mogu biti „ubistveni“, ali se sve menja iz temelja kada je reč o takmičarskom ribolovu. Tada na scenu stupaju pre svega takozvane fabričke hrane, a danas ih zaista ima na pretek. Ipak, u poslednjih deset godina istakli su se neki proizvođači koja nisu mnogo marili za staru slavu, već su neprestano usavršavali svoje recepture. Danas su daleko ispred svih kompanije „Van den Einde“, „Sensas“, „Milo“...
Pravilan izbor hrane određuje čitav niz parametara - da li je voda tekuća ili stajaća, plitka ili duboka, bistra ili mutna, topla ili hladna, da li se lovi bliže ili dalje od obale i, svakako, koja se vrsta ribe peca. Kod rekreativnog ribolova odabir hrane za primamu nije od presudnog značaja za uspešan ribolov. Međutim, na takmičenjima je to jedan od najvažnijih faktora. Da bi se riba privukla u zonu pecanja, hrana mora biti bolja i primamljivija od komšijske. Vrhunske takmičarske hrane veoma su selektivne i namenski su pravljene za određene vrste riba.
Za ribolov na tekućoj vodi hrana treba da je teška i da ostane u zoni ribolova, ali i dovoljno rastresita da vodena struja lako može da otkida i nosi čestice i sa veće udaljenosti privlači ribu do ribolovca. Na tekućoj vodi najčešće je potrebna i veća količina hrane, kao i učestalije dohranjivanje, mada to nije pravilo. U svakom slučaju, treba voditi računa da se prekomernim prihranjivanjem riba ne najede i jednostavno napusti zonu pecanja.
„BETONIRANJE“ HRANE
U hranu je gotovo uvek potrebno dodati izvesnu količinu živih crvića, seckanih glista i fuja - larvi. Takmičari često pomešaju crviće, gliste i fuj sa manjom količinom hrane i to „zabetoniraju“ sa glinom, što se pokazalo uspešnim na mnogim vodama. Glina, naime, vezuje hranu i odvlači je na dno, dok voda polako otapa te garnirane glinene kugle i postepeno oslobađa čestice mamca, neprestano provocirajuću ribu i držeći je u zoni hranjenja. Ova vrsta primame priprema se tako što se živi mamci i fuji prostru po plitkoj širokoj tacni i preko njih se pospe glina u prahu. To se radi postepeno i u što tanjim slojevima, kako bi se vlažni crvi ravnomerno uvaljali u glineni prah. Sve se poprska vodom i malo sačeka da se crvići što više sami ukaljaju, a zatim lakim stiskanjem formiraju kugle. Slično se radi i sa specijalnim lepkovima za crviće. Postepenim otapanjem lepka crvići se oslobađaju i svojim mrdanjem izbezumljuju ribu. Da bi na dubokim i brzim vodama ovakve kugle bile što pre i što tačnije usidrene, crvi se zajedno sa lepkom u prahu pomešaju sa izvesnom količinom ispranog i prosušenog šljunka najfinije granulacije i pofajtaju vodom. Kad se u rastresitu navlaženu hranu dodaju crvići, kugle treba formirati neposredno pre prihranjivanja, jer ako takve kugle malo duže odstoje, crvići će se unutar njih razmrdati i učiniti im jezgro rastresitim, pa će se kugle primame raspadati pre nego što padnu na površinu vode.
Na stajaćim vodama, po pravilu, treba baciti manje količine hrane, ali češće. Pljuskanje hrane o površinu vode i njeno učestalo propadanje kroz sve slojeve vode odličan su način za primamljivanje ribe. Ipak, najvažniji su miris i ukus same hrane. Vrlo je bitno utvrditi i strukturu dna na mestu ribolova. Ako na dnu ima mnogo rastinja, neophodno je da na početku prihranjivanja osnovni sastojak hrane bude glina. Teška hrana sabiće travu uz dno i kasnija prihranjivanja učiniti delotvornijim, a ribolovca lišiti muka oko kačenja udice o travu. Hrana mora da bude dobar prenosilac mirisa i drugih atraktora i mora da stalno iritira ribu, ali ne sme da je zasiti. To se postiže pravilnom granulacijom hrane. Za sitnu ribu hrana treba da bude praškasta, a za krupniju poput prekrupe i najčešće pomešana sa kuvanim žitom, konopljinim semenom ili kukuruzom (šećercem). Bitno je da se sa hranjenog mesta neprestano oslobađaju čestice hrane jer one provociraju ribu i izazivaju je da uzme ponuđeni mamac. Neki ribolovci u tešku dubinsku hranu dodaju piljevinu, pa kako se kugle hrane rastvaraju na dnu, tako se iznad njih formira oblak od čestica hrane. Time se na stajaćicama obezbeđuje prisustvo hrane i u međuvodi, a u tekućoj vodi formira dugačak trag primame.
Hrana za primamljivanje u proleće treba da je bogatija proteinima i živim mamcima, pošto riba nije toliko aktivna i štedi energiju, pa će je privući samo zanosne arome kalorične hrane. Zbog toga se hrani dodaju i razni zaslađivači, a šećer je prava energetska bomba. Jedino se ne sme preterati s količinom arome. Za vreme pune ribolovne sezone, u zavisnosti od vode i vrste ribe, delotvorne su skoro sve vrste hrane i kombinacije mirisa, posebno voćnih, kao i aroma rogača, vanile, meda, kokosa, kikirikija, mente i anisa. U jesen uspešnija je kiselkasta, opora i ljutkasta hrana. Sa većim hlađenjem vode treba ponovo smanjivati količinu prihrane, a prednost davati smešama na bazi životinjske krvi i ribljeg brašna.
Pošto pojedinim sastojcima hrane treba više vremena da se nakvase, nabubre i doprinesu ukusu i „konzistentnosti“, najbolje je hranu nakvasiti desetak sati pre ribolova. Pravilno nakvašena hrana treba da je rastresita i ne sme da bude gnjecava ili tvrda kao git! Pripremljena hrana uvek se, po potrebi, može doraditi pred sam početak ribolova. Dodatno kvašenje hrane najbolje je obaviti fajtanjem ili iz flaše sa raspršivačem. Nakvašenu hranu treba propustiti kroz sito da bi se dobila ujednačena, rastresita masa. Pravilno navlažena hrana lako se oblikuje u čvrste kugle, ali one moraju da se razmrve čim stisak postane isuviše jak. Dobro pripremljena hrana lako može prilagoditi promeni situacije na vodi: ako riba krene pri površini, dodavanjem u hranu vode dobija se kašasta smeša koja pravi solidan oblak u površinskom sloju vode; ako riba uzima mamac u propadanju ili na dnu - dovoljno je kugle samo jače stisnuti.
