Mamci zivotinjskog porekla
Mamci zivotinjskog porekla su mozda i najupotrebljavaniji mamci. Tu ubrajamo razna vrste riba, kako zivih, tako i mrtvih, razne vrste crvica, glista, insekata...Ovde mozete pogledati neke najcesce koriscene, ali i neke redje.
Mesni crvi: Mesni crvi pretstavljaju gorovo nezaobilazni mamac u lovu bele ribe. Lako se nabavljaju i svima su lako dostupni, montiraju se po jedan (za sitnu ribu), ili vise (za krupnije ribe), tako sto ih jednostavno jednom probodemo kroz telo kako bi kraj ostao slobodan da mrda i nadrazuje ribu.
Crv iz brasna: Crvi iz brasna su mrkozute boje i dugi su oko 2,5cm sa nozicama na grudima. Rado ga uzimaju gotovo sve vrste bele ribe, ali i druge vrste ribe. Na udicu ga treba stavljati sa glave pazljivo da nebi ostetili kozu.
Crvi iz voska: Crv iz voska svojom velicinom i bojom podseca na larvu vodenog moljca, ali je od njega znatno cvrsci i veoma brz, i pokretljiv, sto ga cini interesantnim na udici. Kod nas se vrlo retko koristi.
Crv potkornjak: Crva potkornjaka najcesce nalazimo u trulim panjevima, granama, oborenom drvecu. Dobar je mamac za vecinu riba, posebno za mrenu. Najbolje ga je koristiti pri visokoj vodi, i to na plavnim podrucijima, jer je riba tu navikla da ga pronalazi.
Barski crv: Barski crv oblikom dosta podseca na crva potkornjaka , samo nesto tanji. Dugacak je oko 3-4cm. Tanke je koze, pa ga treba pazljivo stavljati na udicu kako ga nebi pokidali. Prava je poslastica za vecinu riba dna, pa ga za njih najbolje koristiti.
Kisna glista: Kisnu glistu mnogi zovu i bastenskom, ili parkovskom glistom. Zivi u rastresitoj zemlji, u bastama, gde se hrani korenjem bilja. Naraste dosta velika, o kad se istegne cesto dostize i do 25cm. Rozikaste boje je i ima dosta scvrsto telo sa sitnim cekinjama. Po noci cesto izlazi iz rupa(ali samo do pola), pa ih je tada najlakse nahvatati. Dobar su mamac za cverglana, sarana i soma, ali ga rado uzimaju i bandar, smudj...
Ritska glista: Cesto je nazivaju i crna glista, zbog njene izrazito tamne boje. Fantastican je mamac za sarana, soma i mrenu. Veoma je cvrstog tela, pa se dobro drzi na udici, uprkos duzini i do 20cm. Najlakse ju je naci u muljevitom zemljistu uz obale zaliva i kanala.
Djubrenska glista: Djubrovska ili crvena glista obitava u djubru, gde nalazi gomilu organskih materija kojima se. Vrlo je tanka i retko je duza od 6-7cm. Crvene je boje, sa belim poprecnim prugama, zivahna i nije krta, a bojom i zivahnoscu, vrlo se privlacna za ribu. Najbolje se koristi za lov bele ribe, a neodoljiva je za suncanog karasa i bandara.
Zutoprugasta glista: Uglavnom je nalazimo u stajskom djubretu. Kod nas se relativno retko koristi. Mala poraste, retko preko 5cm, pretstavlja dobar mamac u bistroj vodi, potoka i manjih recica. Klen ga rado uzima.
Durdubak, turpak: Izgledom potseca na pijavicu, samo je gotovo skroz crn. Naraste oko 15cm, i izuzetno je cvrstog tela, pa je odlican mamac, i moze se vise puta upotrebiti isti primerak. Zivi uglavnom u muiljevitim delovima, kraj kanalica i zaliva, gde se hrani glistama i mekuscima. Na udicu ga stavljamo celog, ili polovinu, za soma nekad i po 2, 3 komada, tako sto ga samo dvaput probodemo, kako bi ga ostavili u zivotu. Izuzetno je zilav, i zivahan, zbog cega je neodoljiv zalogaj za mrenu, soma i sarana.
Pijavica: Pijavica je izduzenog tela, mrke ili crne boje, sa svetlim braon, ili sivim stomakom. Zilava je i dobro se drzi na udici i koristimo je kao i turpaka, mada je malo losiji mamac od njega, mnogo ju je lakse naci. Neki ribolovci kazu da je pijavicu najbolje izvrnuti, pomocu kakvog stapica, tako da joj unutrasnjost bude napolju, i blago je zaseci na krajevima kako bi ispustala krv i time privukla soma iz vece daljine.
Puz golac: Puza golaca najbolje je traziti uvece i rano ujutru, dok jos ima rose, u rastinju uz vodotok, ili u sahtovima i drugim mracnim i vlaznim mestima. Najbolji su oni crni, mada se mogu koristiti i drugi. Puz golac je cvrst i dobro se drzi na udici, a mozemo ga dosta dugo cuvati u vlaznoj posudi sa malo bilja. Odlican je mamac za krupnijeg klena, a na njega se mogu zaleteti i druge ribe.
Skakavac, obad i drugi insekti: Odlicni su za povrsinski lov, klena, jaza bucova i bolena. Lako ih pronalazimo i dugo se cuvaju. Treba ih zabacivati bez olovnog otezanja u vodenu maticu, kako bi ih ona nanela do mesta gde je ribe ocekuju.
Skoljka: Velika barska skoljka odlican je mamac za soma, a rado ga uzimaju i mrena, keciga i saran. Kaci se na udicu tako sto se izvadi iz ljuske, jednom se skroz probode, tako da cela udica prodje kroz nju, a onda se zategne najlon kako bi udica ponovu uronila u nju. Dosta lako spada sa udice i skidaju je sitnije ribe, pa je potrebno cesce proveravati i menjati je.
Zaba: Zaba je odlican mamac za soma i cverglana, a ponekad je uzima i stuka. Lako se nalazi i cuva, a moze se koristiti cela zaba, njeno meso ili punoglavci (vrlo dobri za cverglana). traba je pazljivo kaciti na udicu kako bi ostala ziva i svojim pokretima mamila ribu. Najcesce je kacimo, tako sto joj vezemo zadnje noge u probodemo je udicom kroz kozu na ledjima.
Ziva riba: Ziva riba kao mamac, cesto je najbolji mamac za lov grabljivica staticnim metodom. Mogu se koristiti gotovo sve recne vrste, ali ipak postoje neka pravila. Najbolje je koristi mamac na koji je riba navikla, pa ako lovimo u povrsinskim ili srednjim slojevima koristimo kao mamac ribe koje se cesce tu zadrzavaju(kao sto su keder, klenic, bodorka deverika...), dok u lovu pri dnu bolje prolaze, mali grgec, crvenperka, i posebno pes. Za smudja i grgeca posebno su se dobro pokazali pucavci. Ribu kacimo na vise nacina, najcesce kroz ledja, neposredno iza ledjnog peraja, dovoljno duboko da ne otpadne pri zabacaju ali dovoljno plitko kako joj nebi ostetili unutrasnje organe. Ostali nacini kacenja su kroz donju, ili kroz ove usne ili kroz oci. Najveci problem je uhvatiti ribicu mamac kad nam treba, pa je zato bolje, unapred se pripremiti i poneti ih sa sobom.
Mrtva riba-parce: Mrtva riba je nesto losiji mamac od zive, ali je u zimskim mesecima izuzetno korisna, posebno kada nemozemo uhvatiti zivi mamac, a i grabljivice su nesto tromije. Kao mrtvi mamac koriste se i recne i morske ribe. Recne, najcesce manje, sve vrste bele ribe. Dok bih ja prednost ipak dao morskim, jer su bogatije ribljim uljem i jaceg su mirisa, sto cesto moze biti presudno u zimskim uslovima. Najcesce se koristi skusa, sitnija cela, ili fileti od krupnije. Neki pecarosi zacine i slatkovodne vrste, tako sto ih pre zamrzavanja stavljaju u riblje ulje, da se dobro natope, ili ih cak i farbaju u razne boje. Mamce za zimu treba cuvati u odvojenim kesama, kako bi ih pri koriscenju lakse odabirali i razdvajali.
Mesne preradjevine: Kod nas se vrlo retko koriste, sa izuzetkom komadica slanine, koje je odlican mamac za manica, cverglana i soma, dok su u drugim zemljama dosta rasprostranjeni. Najvise se koriste komadi mesnog nareska ili jako zacinjene kobasice i vrlo su dobar mamac za ribe sa jakim culom mirisa, poput mrene i klena. Dobrim mamcem za cverglana i soma pokazali su se i hrana za pse, jetra, pileci zeludac, crevca i mngi drugi delovi mesa i mesne preradjevine.
Rak: Rakove je dosta tesko uhvatiti, ali zbog efikasnosti ovog mamca, vredi se malo potruditi. Najbolje ih je hvatati, tako sto iz kanala vadimo vece kolicine drezge u kojoj se skrivaju, ili pak zamkama namenjenim za njihov lov. Rakove dosta lako cuvamo u posudama koje napunimo sa par krpa natopljenih vodom. Manji primerci stavljaju se celi na udicu, dok kod vecih koristi samo rep. Raka vrlo rado uzimaju mrena, klen, mladica, jegulja pa i stuka, a za soma je prava specijalnost.
Vodeni cvet: Vodeni cvet je larva koja jednom godisnje metamorfozom postaje srebrnasti leptir, tezine svega nekoliko miligrama. Leptirici izlecu iz vode, iskljucivo nocu, krajem jula i pocetkom avgusta. Hvatamo go pomocu jakog izvora svetlosti ispod kojeg polazemo kakvo platno, u nocima kada izlece. Ukvacene leptire susimo i zatim meljemo u brasno, od kojeg se kasnije prave valjci na koje pecamo. Dobar je mamac za sve vrste riba, a prava je poslastica za soma.
Rovac: Rovac je insekat, koji izgledom dosta podseca na raka, nalazimo ga na rasteritom tlu organskog djubrista, prevrcuci ga. Moze se dugo cuvati u maloj kutijici sa djubrom u kojem je uhvacen, a ako ga cuvamo duze vremena dobro je staviti mu i krompir kako bi imao sta da jede. U malom prostoru drzite ih odvojeno, kako se nebi medjusobno povredjivali. Fantastican je mamc za soma, a rado ga uzima i mrena. Montira se na udicu tako sto se prode kroz tvrdu glavi, u pravcu pruzanja tela. Neki ribolovci ga stavljaju u celofan, kao sa kutije cigara, i tako ga gumicom privezu na udicu (kazu da soma privlaci njegovo grebanje po udici)
SLOBODNO NADOMJESTITE SA SVOJIM PRILOGOM OVDJE, FORUM JE MLAD DA GA MALO NAPUNIMO. HVALA